Testiranje vode u bazenu – stručni vodič

Kada se radi o održavanju naših domova, svako od nas u svojoj glavi ima određeni raspored kog se pridržava…

Verovatno i sami redovno proveravate da li se vaši vrata i prozori zatvaraju kako trebva bez prolaska vazduha, da li su vaši ventili dovoljno zavijeni i ne cure, a sigurni smo da znate da pred sam početak letnje sezone morate proveriti kvalitet vode u vašem bazenu, pre nego što uskoičite i prepustite se opuštanju i uživanju. Kada očistite svoj bazen, sredite njegovo okruženje i obnovite svoj nameštaj i aksesoare za eksterijer, morate biti uvereni da je kvalitet vode na pravom nivou.

Redovno testiranje vode iz bazena i prilagođavanje neophodnih tretmana su nezaobilazni elementi održavanja. Iako mogu delovati naporno i teško, testiranje vode svakako ne mora biti komplikovano. Ovog puta, otkrivamo vam sve detalje koji se tiču ove teme – koliko često treba da testirate vodu, na koji način i kako možete protumačiti svoje rezultate i izborite se sa potencijalnim problemima na koje možete naići.

Učestalost i važnost

Testiranje vode je jedini i najbolji način za razumevanje hemijskog profila vašeg bazena. Učestalost testiranja zavisi od različitih parametara koji se testiraju i toga koliko često koristite svoj bazen. Sa tim na umu, moramo na glasiti da što češće testirate svoj bazen, to ćete više informacija posedovati vezano za njegovu hemiju. Generalno gledano, ukupna alkalnost se treba testirati jednom nedeljno, nivoi hlora i pH dva – tri puta nedeljno, tvrdoća kalcijuma jednom mesečno, zajedno sa totalnim rastvorenim čvrstim materijama (svim ostalim elementima vaše vode), dok bi bilo poželjno da se metali testiraju na svaka tri do četiri meseca.

Kako testirati vodu

Testiranje vode se može uraditi jednostavno, sa kućnim kompletima, koji su dostupni u različitim cenovnim rangovima. Nevezano za to koji komplet kupite, praktično će svi raditi na isti način – uzećete uzorak vode iz svog bazena, poželjno bi bilo sa malo veće dubine, tretiraćete je sa nekoliko hemijskih agenata, u zavisnosti od toga koje parametre testirate. Nakon što dodate hemijske agente, poredićete boju na štapiću sa onom koja se nalazi u vodiču koji dobijate uz svoj komplet, te ćete tako moći da odredite nivoe različitih parametara. Ukoliko niste sigurni u svoje rezultate, možete flaširati uzorak vode i odneti je profesionalcima koji će je testirati umesto vas.

Razumevanje rezultata

Kada dobijete rezultate, bolje ćete razumeti kako treba da prilagodite ili izmenite rutinu održavanja svog bazena. Na primer, ako pH nivo nije u pravim vrednostima, biće vam jasno da treba da dodate natrijum bisulfat kako biste ga snizili, odnosno natrijum karbonat kako biste ga povećali. Ukoliko niste sigurni koji bi trebal oda bude vaš sledeći korak kada dobijete rezultate, možete se konsultovati sa internetom, firmama koje se profesionalno bave održavanjem bazena ili angažovati nekoga da sve to obavi umeto vas. Još jedna opcija koja vam je na raspolaganju je upotreba aplikacije za održavanje bazena, gde možete ubeležiti hemijske nivoe i dobiti prava uputstva za pravilno tretiranje vode. Neke aplikacije su besplatne, dok druge od vas zahtevaju mesečne pretplate.

Potencijalni preporučeni tretman

Hlor – Podizanje nivoa hlora u vašem bazenu vrlo je jednostavno – samo dodajte malo veću količinu u odnosu na onu koju ste do tada koristili. Preporučljivo je da postepeno povećavate količinu hlora i ponovo testirati vodu, jer ćete lako dodati još, ali ćete teško postići balans ako odmah dodate previše. Smanjenje nivoa hlora u vodi može biti malo komplikovanije. Jedno od rešenja je da vodu u svom bazenu ostavite izloženu sunčevoj svetlosti, dok se drugo zasniva na drenaži određene količine previše hlorisane vode i dopuni bazena svežom vodom.

Totalna alkalnost – Niski nivo totalne alkalnosti takođe mogu sniziti pH u vašem bazenu, što može dovesti do oštećenja metalnih površina u i oko vašeg bazena, dok istovremeno smanjuju efikasnost sredsta za dezinfekciju vode. Jedan od načina za podizanje nivoa totalne alkalnosti jeste dodavanje natrijum bikarbonata, odnosno sode bikarbone. Nakon što ste je dodali, sačekajte šest sati pre sledećeg testiranja vode. Visok nivo totalne alkalnosti nije toliko štetan za vaš bazen, ali bi ga svakako trebalo ispraviti, jer može stvoriti mutnu vodu, zapušiti filtere bazena i dovesti do stvaranja visokog pritiska vode, što zauzvrat može oteštiti vašu pumpu. Kako biste snizili pH nivo, dodajte svom bazenu mu hlorovodoničnu kiselinu i natrijum bisulfat.

Tvrdoća kalcijuma – Povišen nivo tvrdoće kalcijuma može dovesti do stvaranja kalcijumskih sedimenata na površinama vašeg bazena. Najbolji tretman za smanjenje tvrdoće kalcijuma jeste šokiranje, a pstoji nekoliko načina da se to izvede. Prvi način je delimična drenaža i dopuna količine vode, dok drugi uključuje dodavanje flokulanta, koji će zgrudvati višak kalcijuma. Kada se kalcijumski depoziti zgrudvaju, možete pustiti da ih vaš robot za bazen očisti. Još jedna opcija je upotreba hlorovodonične kiseline, koja će podići nivo zasićenosti vašeg bazena.

Metali – Ukoliko kojim slučajem imate visok nivo metala u bazenu, moraćete da istražite različite opcije za filtere koji mogu zarobiti mikroskopske čestice metala i sprečiti ih da uđu u vodu.

Ukupne rastvorene čvrste materije (TDS) – Ne postoje određeni hemijski tretmani koji će vam omogućiti da se otarasite TDS iz svog bazena. Jedini način da to učinite jeste da drenirate svoj bazen i zamenite kontaminiranu vodu svežom.

Prevencija

Dobar način za održavanje hemije vašeg bazena jeste da je “šokirate” na mesečnom nivou. Ukoliko živite u posebno toploj klimi, možda bi bilo poželjno da to činite i češće. Šokiranje vode svakako je preventivna akcija, a radi se uz pomoć tipa hlora koji dolazi u nekoliko formi i lako se dodaje bazenu. Nakon šokiranja, nemojte koristiti svoj bazen najmanje 24 sata.